Learn Gestalt

Ebi je govorila oštro. Iritirao ju je jedan čovek iz grupe i način na koji je on ispoljavao svoja osećanja. Bila je kritična i donekle snishodljiva.

Zanimala me je njena energija više nego njene reči. Bilo je oštrine i živosti u njenom ponašanju, zbog čega sam želeo da interagujem sa njom. Tražio sam joj da personalizuje osećanja. Priznala je da se oseća sadistički prema meni. Pokazala mi je konkretan pokret rukama. Osetio sam se veoma okupirano njom - njenom eksplicitnom spremnošću da pokaže svoju agresiju i da je autentično iskaže.

Nisam se oseti defanzivno. Umesto toga, bio sam zainteresovan za njenu energiju i želeo sam da se susretnem sa njom na tom mestu. Pozvao sam je da ponovo pokaže agresivno ponašanje usmereno ka meni i da koristi svoje ruke.

Pozvao sam je da ustane kako bismo oboje mogli da se krećemo i pomeramo u većoj meri. Tražio sam joj da mi pokaže licem i rukama šta oseća. Uradila je to, ali je koristila i oštre, besne reči. Ignorisao sam reči i uskladio se sa njenom energijom - pokazala mi je neprijateljski izraz lica, pa sam i ja napravio isti izraz. Vodio sam računa da se uskladim sa njom što preciznije, ni manje ni više. Reflektovao sam svaku nijansu, svaki pokret. I ekspresivno i besom koji je bio u pozadini. Nisam osećao bes prema njoj, ali sam prizvao svoje osećanje besa i iskoristio sam to da joj pariram. Kada je pokazala prkos, i ja sam pokazao prkos. Ohrabrio sam je da manje naglašava reči ali je ona ipak želela da ih koristi. Pojačala se - jačim rečima sa više mrržnje, i energijom, i ja sam je pratio u stopu - nisam koristio reči, samo energiju.

Ovo je eskaliralo. Ona je htela da udara, pa sam uzeo jastuk i podržao je da ga udari. Ali ovo nije bilo dovoljno, ona je zaista bila besna i puna mržnje i govorila je kako mrzi ceo ljudski rod. Tražio sam joj da personalizuje to, prema kome tačno je usmeravala svoju mržnju i prkos. Rekla je - ocu, majci. Ali je nastavila da govori o ljudskom rodu - dva oka, dve noge. Nastavio sam da je dovodim u sadašnjost - Ja imam dva oka i dve noge.

Tada se okrenula ka sebi, govoreći da mrzi sebe kao čoveka, da želi da se ubode u stomak. Stisla je svoje šake na grudi. Pokazao sam na to mesto i pitao šta oseća. Trebalo je nekoliko puta da ponovim pitanje dok nije progovorila o tome koliko je želela da se ubije - retrofleksija njene energije i mržnje. Nastavio sam da pokazujem tu gde je stezala svoje grudi i pitam šta oseća. Suze su se pojavile u njenim očima, a njeni mržnja i bes prema meni su sada bili pomešani sa drugim osećanjima. Smekšala je, došlo je do otvaranja ranjivosti.

U ovom trenutku, prišao sam joj i zagrlio je. Mogao sam da vidim da mržnja nema kraja i da je neće zadovoljiti moje pariranje. Mogao sam da vidi i prozor ka ranjivosti i da ona nema kontrolu. Zato sam je držao i dozvolio joj da plače i da besni. Stezala me je jednom rukom. Ohrabrio sam je da drugom rukom udari moju ruku. Nije me bolelo. Bio sam potpuno centriran u svom telu, sa svim svojim snagama na raspolaganju.

Zatim je počela da smekšava i da jeca. Vikala je 'oče', i bila je skrhana intenzivnim emocijama. Podržavao sam ovo neko vreme, a onda sam joj tražio da me pogleda. Jedva da je mogla to da učini. Želeo sam da je dovedem u kontakt sa onim što je dostupno u sadašnjosti.

Vratila se svom jecanju, i nakon grljenja, opet sam joj zatražio da me pogleda. Ovo smo uradili nekoliko puta. Konačno, mogao sam da osetim kako mi se prepušta, i grlio sam je istom čvrstinom kojom se ona držala za mene. Nakon nekog vremena, seo sam sa njom, jer je sada bila tiša, i dozvolio sam joj da se sklupča u mom zagrljaju. Potpuno se stišala i smirila, i rekao sam joj da zaista prihvati negu koja joj je dostupna na ovom mestu.

Ovaj proces je doveo do geštaltističkog elementa u odnosu. Dijalog se ne tiče toliko reči, koliko energije, emocija i susreta. Zbog toga što sam ostao sa njom, i sreo je na tom mestu, ona je bila u stanju da krene napred. Udaljio sam se od njenih reči u eksperiment, koji je uključivao susret sa njenim besom. Da sam ostao u kontaktu sa njenim rečima, to bi nas odvuklo od relacione interakcije koja se dešava ispod. Geštalt je uvek orijentisan ka procesu, ka otelotvorenoj energiji, i ka dovođenju ovoga što je više moguće u sadašnji terapijski odnos. Kako sam išao ovim putem, ona je bila u stanju da dodje do mesta otvorenosti i zatim prihvati negu koju je želela ali je prethodno gurala od sebe. Prikazujući to prihvatanje/odbacivanje svojim rukama, ona je bila u stanju da prođe preko mesta impasa.

 Posted by  Steve Vinay Gunther